Од чежње набрекла дахом уклета

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Сопствену сјенку газим
Сашивеном хаљом од хиљаде љета
Змијом угрижена земљама газим

И ту сам сасвим гдје још ме има
Гдје ријечи ми још благослов моле
С крајичка прољећа у сну смртних зима
Зраци ме мисли грију и још воле

У ватри гашена на ломачи слутњи
Да ријечју још је обречена нада
У стиску неба у дну свих слутњи
Гдје бездано лиже пламен мог пада

Од чежње набрекла дахом уклетим
Свом миру за један пламен сам ближе
Ту сам да дишем још мало да летим
Јер ријеч ме ватре на олтар диже

©Мирослава Одаловић

FavoriteLoadingAdd to favorites

232total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/28650

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.