ЗОВЕМ СЕ САЊА – Миладиновић Сандра

ЗОВЕМ СЕ САЊА

Не тражи да будем нешто што нисам,
јер изглед често вара!
Нијагарини водопади мојом душом теку,
и купам се у месечевој светлости,
али, ја сам само Сања, која,
може да машта и воли до бесконачности, 
а, исто тако и да тугује!
Да мрзим, немогу и нећу,
изборила сам се давно с тиме,
само, не могу, а да ме не боли,
када неко светлост замени тамом,
и дозвољава вихорима да га одведу
на уличне тротоаре, где губи сваки смисао 
о величини душе! 

Сузе ми теку и немам мудрости да мирно 
гледам то!
Прегрмећу све! Спаковаћу у шкрињу знања!
И знај, ја могу бити све, 
и мајка и жена и заводница,
али, у свему ме љубав води!

Не тражи да будем оно што нисам,
јер изглед често вара!
Умрећу у пустињи сама док тражим оазу,
а, дођем ли до ње, ја овако безначајна 
и мала, 
пленићу и носићу са собом на длану
толико племенитости колико бих желела!
Ветровима љубав ћу разнети у све куте света!
Бићу срећна, а то ником неће да смета! Напротив!
Планета ће мирисати на руже!

Зовем се Сања!

© Миладиновић Сандра