KOSOVO DANONOĆNO PLAČE

Oj, gavrane zašto gačeš,

oj, Kosovo zašto plačeš,

kako nebi plakalo,

bez majke si ostalo.

Majka ti je Srbija,

uvek bila najmilija,

vekovima te je čuvala,

pod svom krilu držala.

Imallo si svoj narod i škole,

crkve i manastire da se Bogu mole,

a od svega toga je malo ostalo,

jer je većina od neprijateljskih ruku propalo.

Bilo si neprijatelju na „nišanu meta“,

današnjim najvećim „moćnicima“ sveta,

a Nato te je tri meseca danonoćno bombardovalo,

tebi i Srbiji nije mira dalo.

Mnoga su tvoja dobra unuštili,

da bi ti  se što više osvetili,

a poštedeli nisu ni nedužne civilne ljudske živote,

što predstavlja u svetu najveće sramotre.

Kako  se tako nešto moglo dogoditi,

to je nemoguće čoveku objasniti,

zaštitnici protivnika srpskog naroda,

oduzeli su te u ime nekih njihovih „sloboda“.

Srpska teritorija je to uvek bila,

za koju se je srpska vojska protiv Turaka borila,

a današnji najveći svetski „moćnici“,

predstavljaju se kao „miroljubivi zaštitnici“.

Oni  dele celome svetu svoju lekciju,

smatrajući sebe kao „borce za demokratiju“,

zahtevali su da Kosovo bude samostalna država,

kršeći međunarodne zakone i prava.

Kosovo neprestalno pati i boluje,

zbog najveće nepravde na svetu ono plače,

a njegove narodne suze su nešto najbolnije,

i za celi miroljubivi narod na svetu mnogo znače.

Kosovo danonoćno tuguje i plače,

a njegove suze su sve jače i jače,

jer to su suze bola, tuge i nepravde,

što treba celi miroljubivi svet da znade!

Živko Begović