POTROŠENI BOSFOR

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
223 пута прочитано

Sećam se one davnine, u svakom predelu koji sam voleo,
odvažno svojstveni kraj snova blizine, odveć hladni za leta topline,
previše bučni za moju tišinu .

Princeza usnulog pogleda,
jednog leta,
jednog mora,
ulivena u bokal sadašnjosti,
krajickom oka,
gubi talas,
ljubav visine,
sneg,
hladna toplina dodira,
boja dobijena suncem,premazana uljanim pejzažom,
slika,
svesnost moreuznog oblika,potrošeno Atlantidno buncanje,
trzaj
i pretnja da vreme bira usud.
Konacno uobličen prostor,izdajno sliči svakom podstreku lične osobine…

Vreme koje ne menja ništa sem položaj i značaj buduće memorije sećanja,
greške na kojima se ne uči,
običnost sluzbenog kajanja,
prosta,
koncertna simfonija bića .

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29512

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.