27 пута прочитано
Kao usamljena duša
lutam ulicama
svesna da me niko ne čeka.
U opipljivoj
stvarnosti sadašnjice
potreba moga tela se slama.
Brišem za sobom
otiske stopala,
da uhode mraka ne unište jutra,
i sa njima nadu
što je preostala
da izgubljen osmeh vratiće se sutra.
Add to favorites 
Коментари