Anđela

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
26 пута прочитано

Djeca su anđeli na zemlji, kažu

Dar koji tvori ljubavi plam,

Kad kažu, ne maštaju niti me lažu,

To dobro znam, jer Anđelu znam.

 

Anđelin osmijeh čist je k’o suza,

U njenim očima sijaju zv’jezde,

Njen glas je ponekad mekši od bluza,

U njenoj kosi se amori gnijezde.

 

Anđelin zagrljaj srce mi z’grije,

Tad i ja djetinjim, nije me sram,

Da budem dijete, minutu – dvije,

Koliko dugo – ne znam ni sam.

 

Nauči me ona svemu,

Što stane u malu glavu,

Načinjemo svaku temu,

Otkrije mi mudrost pravu.

 

Moj anđeo Anđela je,

Što samo za igru haje,

I koliko provod traje,

Do kasno se tad ostaje…

 

Meni samo preostaje,

Da se i ja igram s njima,

Plešem, pjevam i smijem se,

Sa malenim anđelima.

 

Oni je čuvaju i kada spava,

Jer Anđela je jedna od njih,

Dok u mek jastuk tone joj glava,

 Pjevušim tiho uspavanke stih.

 

© Zlatko Zivkovic

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29934

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.