308 пута прочитано
Nisam te slikao godinama
sam, u nekom delu svesti
čuvam poslednji utisak o nama
i želju da ćemo se sresti.
Ja ništa raditi nisam umeo
suluda skitnica bez jasnog puta…
Samo sam govor kista razumeo
zato mi duša još uvek luta.
Moj život teče bez opravdanja
za bezbroj ludih noći provoda.
U glavi vapaj nemoći odzvanja,
poslednjeg putnika na krmi broda.
Kada se zavesa tame spusti
moj pogled prati igru klatna
i čekam, čekam…poslednje vesti
da bićeš ukras moga platna.
U odsjaju vatre pogled seva
iz tamnih zenica izbija moć,
o tebi jedino duša sneva
crnokosoj i nežnoj…kao noć.
Add to favorites 
Коментари