389 пута прочитано
ПРАВОСЛАВКА
Ја нисам знала шта ћу бити,
али, родила ме једна мајка
и од тог трена без мог знања,
постала сам православка!
Процвета душа ко једна ружа,
мирисна, дивна, насред Балкана!
Нисам ни слутила шта ми пружа,
то свако јутро минулих дана!
Да, прошлост има корене јаке,
чак и када је вихори бришу!
Ја нисам знала крај ове бајке,
ал’ ти моћни зраци ме увек сустижу!
Осећам стреле и немоћ кат-кад,
и обамрлост ми снагу ломи!
Понекада не знам шта ми треба,
па православка тад прозбори!
Хвала ти мајко за ово благо,
твоје ми речи све више значе,
ја нисам знала да си ми дала,
оружје које је од свега јаче!
И љубим, љубим сва ова поља,
сву нашу браћу, чак цитав свет!
Ја нисам знала шта значи љубав,
о, волите се – кратак је век!
© Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари