Изговорена тлом
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам се у грумен уселити
У расту му склупчана гурнута крај њега
Осјетила како ме пуни од врха до дна
И одрон што грумен и ја смо га три пута дисали
И одрон што грумен и ја смо га три пута покренули
И одрон што грумен и ја смо га три пута потписали
Изговорена водом
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам се у капљу преселити
Сферно пољубљену ивицом воде
Осјетила јој сузу како клизи ми низ образ
И олује што капља и ја смо их три пута дисали
И олује што капља и ја смо их три пута покренули
И олује што капља и ја смо их три пута потписали
Изговорена ватром
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам се у пламен уселити
Дирнута хиљадама његових језика
Осјетила ријечи цијели говор свијета
И прах што пламен и ја смо га три пута дисали
И прах што пламен и ја смо га три пута покренули
И прах што пламен и ја смо га три пута потписали
Изговорена вјетром
Више нисам могла
Нисам могла стајати у епитафу земље
Морала сам кроз крошњу проћи
Линијом живота прочитана са њеног рањеног листа
Осјетила рану како ми шапће у длан
Пјесму пепела што шушти тако лаког и сувог
Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута дисали
Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута покренули
Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута потписали
Ја сам пети елемент
Што у вјетру хода
Што у капљи сипа
Што пламен лиже
И што земљу пуни
©Miroslava Odalović
Add to favorites 
1 comment
Krasna pesma, Miroslava.
Veliki pozdrav.