314 пута прочитано
KAO BOGINJA….
Ja zaspaću na grudima tvojim,
dok mi šapces reči večne tajne,
dok me voliš i nežno i strasno,
i srci mi bije tako glasno,
a, uvojke mrsiš mi beskrajne!
Poljupce prosipaš baš svuda,
ja ne želim novo praskozorje,
ja bih da se pod zvezdanim nebom,
kao boginja opčinjena sjajem,
mi zauvek budimo udvoje!
Ne, to neće razumeti svako,
koji čuje samo zveket zlata,
kome zvezde nemaju značaja,
dok u nama žive od vajkada!
Mi bi lude bili i pajaci,
i loš primer svoj toj lažnoj sreći,
al’ neka ih kada dodje vreme,
možda će se i njima sve reći!
© Miladinović Sandra
Add to favorites 
Коментари