Ова песма почеће са саветом
Не нећемо чекати крај
Да уделимо правила о поуци
Да скратимо муке
Уосталом, зашто би ово читали?
Горди, што мисле да су изнад ове песме
Охоли, што ће јој се подсмевати
Лењи, ох они нек енергију чувају
За нове кревете и нове залудне снове
Заобиђите песму о слободи
И девојци на камену
Што прича гласом виолине
Позовите сликаре
Ви што ово будете читали
Да насликају оне са камењем у рукама
Са грабљама и вилама
И девојку како бежи
Од ватре испод својих ногу
Од подсмеха гордих, охолих и лењих
А само је причала о кругу
О самокритичности
Делила мала огледала
Звала се Марија Магдалена
И зборила је о праштању
Нит међе, нит сујете
Слободу не ткају
Нит су велики они
Што труње у очима другим
Ревносно, зналачки проналазе
Нису то они, нису упамтите
Слободу дају само ретки
Што умеју да праштају
Вредност им обасјава дух и тело
Савете добре и мостове чврсте
Увек радо деле
Њима слава
Њима венци од ловора
За њихову част ова песма
Add to favorites 
Коментари