30 пута прочитано
ЖЕЉА ЗА ЊОМ…
На твом гробу ко утвара стојим
полако нестајем, више не постојим
стобом у њему све је што сам ти дао
са смрћу твојом и ја сам пао
По земљи сад хода сенка без душе
сећања на љубав ко смрт ме гуше
живот без тебе што сада живим
казна је најгора па бога кривим
Из гроба да устанеш ја те позивам
ил ме у њега прими да уз те снивам
разгрћем земљу што те притиска
небо се ори од болног ми вриска
Ето је иде, све ми је ближе
спокој ме хвата, мир сустиже
на спомен мртва клону ми глава
на лицу јој осмех, сад стобом спава. ..
Братислав Богдановић
Add to favorites 
Коментари