39 пута прочитано
ЗАВИЧАЈ…
Осећам како ме мами и зове
како ме ноћу гони кроз снове
мирисом својим груди ми пара
дал сам то дома ил памет ме вара
Кораци моји што потоком газе
воде ме некуд на старе стазе
сваки камен ту ми је мио
нема пропланка где нисам био
Хитам некуд напросто летим
мисли се нижу свега да се сетим
овде сам с извора воду пио
овде сам за пољубац њу молио
Снага ми расте, душа ми сретна
нестаде старост мучна и сетна
тај лек што спаси срце што пати
само сан беше што ме завичају врати…
Братислав Богдановић
Add to favorites 
Коментари