JUTRO NA DAR
Ovo je čini mi se najlepše jutro,
dok zracima sunce kreće da voli me,
otvaram polagano oči, uzdahnem,
ko da se radjam svetlost poli me!
Sve gušci talasi koji nadolaze,
nagone na pokret poput ekstaze,
plima pa oseka, a plovim ja,
hvala onome što ovako “kazni me”!
Ruže se po meni prosipaju niodkuda,
ali, ja ih vidim i to je očaravajuće…
Zlatne se iskre pletu ko mreže,
leptiri mašu krilima najezde!
Seni igraju ples zlatnih odaja,
čas u jednom pa drugom uglu….
O, Bože koliko samo lepote,
u jednom bajkovitom trenutku!
Odjenom svila crvena prosu se,
ispred mojih nogu samo kada kročih,
i ruka što blista pozva me ka sebi….
O, srećo moja hocu, kako nebih!!!!
Dar, pa ovaj dar, ja čekam danima,
sve je zaista razoružavajuće,
a, ja se nisam ni zahvalila,
ni klekla, ni suzu sreće pustila,
to je razočaravajuće!
Ali, sve nestade sem ruže u ruci,
i staze sto polako bledi!
Ne, ja ovo zaista nisam sanjala…
Jutro na dar!
O, hvala TEBI!
© Miladinović Sandra
Add to favorites 
Коментари