ЈЕСЕН…

ЈЕСЕН…

Јесен у мени тугу и радост буди

Тугујем што сунце слабије греје
што често морам да се кријем испод стреје
тугујем што распуст опет прође
и што је време да се од бабе опет кући пође
тугујем што лишће у јесен жути
па на дрвећу остају празни прути

радује ме што у школу поново крећем
и што драго друштво опет срећем
радују ме слатки плодови зрели
и киша што пљушти па ме весели
радује ме што ћу симпатију да видим
а кад је видим да поцрвеним, па се постидим

Ето, шта у мени јесен буди, а сад пст
ја у школу морам људи…

Братислав Богдановић