Борислава ДВОРАНАЦ, М И Р И С

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
229 пута прочитано

Борислава ДВОРАНАЦ

М И Р И С

Хладноћа. Шум, и ево је креће.
Од прстију, преко колена, и узима ме.
Осваја полако део по део, пору по пору.
Препуштам јој се сва.
Милује ме по гузи, грудима, врату.
Ма, свуда! Осећам њен дах.
Како је неодољиво нежна, стиска ме све јаче и јаче.
Волим је! Црвено се пали!
Не! Не желим крај, тек је почело,
А затим долази он, гребуцка нежно, чак боцка.
Црвени ми се тело. Опија, прија.
О, не, ево и њега! Увек све забрља.
Тако је јадно хладан, плав, бео, увек невесео.
Ал’ осећа дрхтање мог тела, узима ме.
Сада је влажан и грли ме чврсто.
Отимам се из загрљаја
Јер жели ме он, мој верни друг,
Чека да ме загрли, да ме прими и осети,
А онда долазиш ти
И упија те цело моје тело,
И твој мирис ће остати на мојој кожи читаве ноћи.
_________________________________________________
(,,Ледени људи“, – циклус ,,То сам ја“, 2010.)

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/33378

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.