ČAROBNICA
U dugu kosu uplešću cveće!
Na poljima kad je u zenitu sunce,
raširicu ruke i pevaću s vetrom,
uz mandolinu i svice, nizaću vence,
topli će dlanovi obraze dodirivati,
dok se okrećem sve brže i brže,
a, svetlost će se od mene odbijati,
i igrati, od sreće što od sna se otrže!
Juče sam ti rekla da te volim silno,
očima – ne rečima, dodirima- ne milovanjem,
ti ostade bez reči i ode u noć,
danas ti odavde ja poruke šaljem!
Nije ljubav zlato da se kupi novcem,
nit je ljubav laž da se kiti rečima,
već voljena pesma što se navek pamti,
i često se peva, al’ se retko shvati!
Zar ne čujes srce kako silno kuca,
i kako se topim od tvoga dodira!
Ako tažis dokaz slušaj nemi šapat,
i tu iskru, suzu sreće, što bi da eksplodira!
Piješ li me očima, dok u susret ideš,
i čezneš li noćima, što bi da te vide?!
Jer meni je noć, kada tebe nema,
a, dan je tvoj korak, dah i tvoja sena!
Ljubav je čarobnica i ona sve vidi,
retko gde se nastani jer joj se ne svidi,
da služi i moli, da pati i mre,
traži četiri dlana srodne duše dve!
© Miladinović Sandra
Add to favorites 
Коментари