47 пута прочитано
НЕБО…
Теби господару висине
што плавентне носиш ширине
што бескрајне скриваш даљине
што облацима заповедаш
што о свемиру приповедаш
у стих стављам име
Теби што звезде ноћу грлиш
што сунцу у наручје хрлиш
што кишу и зиму доносиш
што пахуље с ветром проносиш
што таласима и мору пркосиш
Теби пишем ове риме
јер ти си мој ров и покров
моја граница и оков
плава црта у оку мом
моја стварност и будући дом…
Братислав Богдановић
Add to favorites 
2 comments
Nebo kao ogledalo, ogleda li se ono u oku ili oko u njemu… Pozdrav Bratislave 🙂
Author
To su samo dva plavetna lica, horizont i zenica 🙂 Hvala ti Branka 🙂