Ti možeš više

Još uvek sanjam, uprkos svemu,

nalazim nade tamo gde ih nema,

i vidim zvezde na tmurnome nebu,

tražim nas tamo gde nesanica drema.

I još se borim, još uvek snage imam,

nalazim je tamo gde sve je zamrlo od bola,

i svaki poraz opet stojećki primam,

uspem da spasim barem sebe pola.

Strahove svoje puštam da umru u noći,

sve svoje želje nalazim na zgarištu snova,

i uvek vidim jedne iste oči,

oči što sjaje kao nada nova.

Puštam da suze izlaze iz mene same,

tražeći vazduh što se lakše diše,

i nađem svetlo posred najdublje tame

i viknem sebi “Da, ti možeš više!“