SASVIM OBIČNA PESMA – Marica Vidić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
342 пута прочитано

udišem svoje postojanje natenane

naviknuta na padanje i ustajanje

i još sam ponosna

i još osmehnuti se umem

i poneku pesmu napišem

kad dušu svoju razumem

čudo je to

kažu –

stihovi izviru iz tebe

a život te nemilosrdno gazi

vijugaš

promičeš

tek neka dobra duša

tvoj stih spazi…

ranjena si

a bol ćutiš

nisu to rane

kažem ja –

to vam se samo čini

ožiljak svaki nestane

kad se okupam u mesečini

a onda zvezde same

u moje oči zalutaju…

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/33680

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.