Беше снежна олуја,
једне ноћи хладне,
снег је вејао дуж долине целе,
а у тој долини кућица бела,
бела сва од снега,
а по изгледу рекло би се,
као да у њој нимало живота нема,
један лепи камин,
а у њему ватра,
грејао је кућицу топло са свих страна,
у удобном кревету близу камина,
лежала је девојка прелепога лица,
румених образа и очију плавих,
толико је лепа,као анђео да спава,
све ово беше савршена слика,
у овој хладној ноћи,
зимска чаролија која никад несме проћи.


Коментари