Dubina

1.

Tanano i umiljato obavija se oblak oko krošnji

treperi vazdušašto dok uzima danak lepog vremena

daje nagoveštaj dražesti slobode življenja

sve patnje oduva jer nijednu reč ne prima k srcu…

2.

Otvara se prašnjava grobnica uspomena i slika

zakopanih i neokaljanih ljudskim grehovima počivaju

propušta sva aktuelna dešavanja jer štićena je vekovima

od kaljuge ljudskih misli, ambicija, strahova…

3.

U zagrljaju bezdana koprca se jedna nada istinska, drevna

kao memla – ugušena i zaboravljena, a opet puno puta spominjana,

jer, nije bitno njeno ime, njen značaj, uloga….

ali treba pogoditi pitanje, a odgovor samo naslutiti!

4.

Izdiše utroba otrov i prah; pepeo i krv; svoje stradanje

polako do svakog nivoa okrutnosti ne mareći za bol

izbacujući teško jednu misao, jednu reč, jednu molitvu

u putanji bez cilja, na putu svog prokletstva!