43 пута прочитано
U okvirima začaranog kruga ponavljanja
neobjašnjive Sile poretka…
stavljaju Reč na neopisivu lepotu –
krajnje neograničenog prostora
u vremenu bez vremena.
Zraci Sunčevih ruku koje sve dotiču
daruju život dižući ga iz pepela;
ne brišu ga, ne odbacuju ga
u tokovima Vatre, Zemlje i Duha
u snovima bez sanjara.
Prašina lebdi na duhovima,
ostavlja obrise njihovih reči i dela –
i znanih i neznanih
– u fazama izgradnje Svesti
u prostoru bez prostora.
Add to favorites 
Коментари