608 пута прочитано
ГДЕ ЈЕ НЕСТАО ЧОВЕК, ЗВАНИ GILL
Кад си унутра ниси ван
Сунце траје док траје дан
Месец само уз ноћни сан
Океан завршава ко пасуљ слан
Кад се наједеш не осећаш глад
Док не остариш био си млад
Врућина уђе у сваки хлад
Без љубави своје туђој си рад
Богатства има док злата сјај
После априла прође и мај
Ловца на крају улове знај
А само небо нема крај
И
Ко што се од овце прави цветни тил
Ко нетрагом што заврши онолики Нил
У небо се претвори човек, звани Gill
Јер
Све има свог трајања век
Човек је чврст а после мек
Много је боље да живи ко небо
ил
ко небо – онако тек
Спасоје Ж. Миловановић
Add to favorites 
2 comments
Bravo Spale, to je to, sve nestaje – ostaje samo ovaj tren! Poz… Ljuba
IZUZETNO DELO. OSTALA SAM BEZ RECI,A TO MI SE RETKO DESAVA…
CESTITKE AUTORU.ALEKSANDRA