MEDALJON – Miladinović Sandra

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
33 пута прочитано

medaljon

MEDALJON

Jednom posle mnogo, o baš mnogo leta,
na lancu medaljon setiće me zlatni,
kako brzo prodje, prolete ko vihor,
tvoje ruke, oči – kad smo bili mladi!

Ako budeš bio kraj mene ko senka,
onog što si nekada kad te sretoh bio,
ja pustiću suzu od sreće potajno,
da te ne bi jecaj možda probudio!

Kad prozor otvorim u svitanje rano,
ko da isti slavuj sleteće na njega,
jedan bora nova, ali iskra sećanja,
a, ja biću vise no srećna zbog svega!

A, srebrne vlasi pod mesecom blude,
ti se sećas možda i tudjeg dodira,
a, staricu jednu sto joj kosti bride,
posle svih godina grišće ljubomora!

Setićeš se tada, zašto pogled skrivam,
u želji da nestanem kao senka tiha,
šeretski ce momče što se tobom šeta,
opet lice sumnje ubiti bez hica!

Ali…!?

Ako ipak sama ostanem do kraja,
bez stida od pogleda suzu ću pustiti,
kad prozor otvorim ja ću uzdahnuti,
tvoj iskreni dodir u duši ću kriti!
Medaljon što sija, to ćes mi ti biti!

© Miladinović Sandra

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/35236

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.