245 пута прочитано
Тихо као ветар,
кроз ноћ опет ходам,
обећање своје рекао сам,
ја ноћас умрет’ морам.
Опет као проклет,
живим,али докле,
питање је остало,
више нисам човек.
Разјурених мисли,
више нисам исти,
зашто онда ходам,
кад нећу да преживим.
Add to favorites 
Коментари