GOLA ISTINA-Saša Zbiljić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
269 пута прочитано

ГОЛА ИСТИНА

 

Сможден у хиљаду ноћи,

прекора, пркоса и одлагања одговорности,

тражих бар део своје заспале моћи,

бар уплашени траг своје способности.

 

Губи се као привид,

као сенка у залуталој ноћи,

испред себе ставља нагорели зид,

да спава у небеској мирноћи.

 

Гледа очију слепих,

што виде где нестају дашци ветра,

постајем плашљив, повучен и тих,

куд неста она рука што некад беше спретна.

 

Милујем мисао као какво јагње,

да не оде а желим да оде,

спустиле се сиве и камене магле,

да однесу последњи гутљај воде.

 

Ћутим а речи ме боле,

што их не изговарам а хтео бих радо,

шта је остало од истине голе,

зар је и њу неко поткрадо.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/35961

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.