28 пута прочитано
Пред зидинама града,
моћног Цариграда,
христови војници,
погинуше тада.
Куле су се рушиле,
а цркве палиле,
мехмедови турци,
и небо тад запалише.
Некад центар света,
и знања пун,
срушен је Цариград,
а рођен Истанбул.
Док се запад канио,
турчин све је спалио,
последњи цар,
главом је то платио.
Остаће упамћено,
у историји славној,
византијско сунце,
што сија увек сјајно.
Add to favorites 
Коментари