ТАРАШКА СКЕЛА – Татјана Ђулинац

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
295 пута прочитано

На другој страни немирне реке

лепоти предела чест сам гост

и пијем росу равнице меке

а руке обала спајам ко мост.

На мојим леђима расту снови

од ситног зрна до златног цвета.

У корак са мном садашњост плови

далеко спорије од другог света.

А свет се мења…лети под облаке

ја нити могу…нити бих хтела,

мој живот прати сељака кораке

име је моје  ТАРАШКА СКЕЛА.

Кад сутон успава људе у селу

нада мном Месец ко фењер виси

у чуду гледа ме увек веселу

док многе тајне шапућем Тиси.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/36915

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.