76 пута прочитано
МОЈА ДУША…
Моја душа је празна
док мјесец шапуће зори,
овај живот је казна,
нешто говори.
Љубав дамара у мени
твојим стихом се пише,
цвјетићу мој малени,
нема нас више.
Облацима мисли лете
срећа и туга у зраку,
љубе се наше сете
у мраку.
За један живот превише туге
ни сам јој не знам броја,
Теби пишем, кроз стих дишем
једина моја.
Нема те а април је био,
ласта је дошло јато,
наде сам поломио
баш за то!.
Милисав Ђурић
Add to favorites 
Коментари