Odnela sam sat na popravku — Marina Adamović
23 пута прочитано
………….
“ ne može se popraviti
sat “
rekli su mi
“ vi ga ne možete
ili
on se ne dâ ?”
pitala sam
“ne može se popraviti
sat “
nije bilo kraja očajanju
mome – mislim
kada me je probudilo zvono
odnela sam sat
i potvrdila
“ on se popraviti dâ“
“ ne može se popraviti
sat “
tinjali su i klanjali se u rimu zvona
– nema mu spasa
tek se raduje
što je
odigrao svoje
a zvuk uspomena je neopisivo radovanje “
Omnia Mea Mecum Porto
i
i lepim parolu
“ sat je na popravci – tišina
molim“
kamin(n)gs
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/37037
Коментари