Moj otac je bio — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
307 пута прочитано
moj otac je bio čudak
partizan
četnik
i dezerter
da – imao je 11 godina
posle je bio
pajkan i
UDBAš
na kraju
– medicinski radnik (boc-boc)

ipak

najradije je
pisao pesme
(dokaz da su poete
ludaci -)

„znaš, Ma, Branko i ja….“
znam…
živeo je uobičajeno –
na prvi pogled…tvrdim
ispod uniforme ozbiljne sove
znojilo se telo trčkarala

ali ubod kljunom – „neoprostiv ti je
tata –
sećaš se kad si mi isakao usne?
sećaš se?
To ne zaboravljam
čuješ?“
pobegla sam negde…daleko..daleko
i vratila se
jer mi je i tu
smrt
postavila
nogu
Glupost : genetika je degenerična-
bežao si , vraćao se.. s malom razlikom –
ti si sve zaboravio
a ja – ukopala u sê sećanje
bolje je da sam umrla mlada
bolje
ni kriva
ni ružna
postala sam
o
t
p
a
dosta mi je
ta———–
(a gde ću sećanja???)

kamin(n)gs

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/37487

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.