В Р Х О В И
Срели смо се
На једном пропланку.
Сећаш се,
Трчала си некуд
А онда застала
Јер један случајни поглед
Замрси твоје мисли.
Држала си цвеће
И стајала немо,
А доле у грлу
Гомилале се речи.
Нека непремостива река
И са њом жубор жеља.
Ти си као све друге,
Помислих,
И хтедох да те избегнем
Ал онај исконски поглед
Намах замагли моју сету.
Зажелех да те додирнем
Али не смедох због почетка
И тако остасмо неми
Крај бистре немирне воде.
Имала си више снаге
И твоја зебња
Проломи дуго ћутање
А топло летње сунце
Засија нашом тајном.
Узесмо се за руке тада
Запљуснути белином дана
И пођосмо у врхове гора
Да будемо ближи звездама!
18.11.1978. Рајица Драгићевић


Коментари