Ноћ је била –мајко- јахали смо Мјесец

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
357 пута прочитано

 

Његове сапи није знао камен

Јахали без узда без улара седла

Да до нас дојаше његов блиједи пламен

 

Дан је био – мајко- јахали смо Сунце

Оно чије зраке још не знају тмине

У пустињи небеској били смо тек звијезде

За галопом траг и облак прашине

 

И земља била – мајко- јахали смо горе

Проклињали дан када нас је родила

Под копитама ритам шапата сред збора

О зори што нас је хоризонту водила

 

И вода била –мајко- јахали смо море

Ко талас нам се дизали к небесима ати

И у свакој капи со земље од зноја

Јахала сред трена јахала без сати

 

© Мирослава Одаловић

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/38038

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.