ОБУЦИ МЕ У МИЛОСТ
Oбуци ме у своју милост,
обаспи ме срећом бар на трен,
обрадуј ме црвеном ружом
и пољубцем, па да си сен…!
Нестварно ми пробуди пажњу,
и храброст нек дође ниодкуда,
свећа стрпљења нека догори,
а, ове ноћи ти буди свуда…
Нек летим као на љуљашци снова,
голубице нек надлећу ме са свих страна,
време нек стане, нема бројања,
као потоци нек сливају се осећања….
Ујутру се извуци, остави мирисе
отворен прозор и на души траг…
Обуци ме у своју милост,
и као сен ми остани драг!
© Миладиновић Сандра


Коментари