СВЕ ЈЕ ВЕЋ ВИЂЕНО….
Све је већ виђено и знам за тугу и крај
и опроштај….
Све је већ као сунчано јутро после густе магле
док се још роса држи за младу траву….
Подижем главу!!!!
Да, ја спремно чекам нови сутон у башти снова,
процваће ускоро божури и девојачко срце….
Све је већ виђено, али радост ова,
промаља као месечеве сестре у колу
и маштовито плете своје прсте….
Опрости ми Ти што бесрамно ломим oву душу…
Искушења ме привлаче сада признајем,
знатижеља док трагам за својим циљем,
са пута љубави поведе ме понекада….
Знај да те вођена незнаним силама
тада издајем….!!!
© Миладиновић Сандра


Коментари