58 пута прочитано
ВОЛИМ ТЕ …….
Волим те, кажем, а глас одјекује!
Волим те, чујем, а кроз маглу назирем твој лик,
бат корака лагано одзвања,
тек, длан на мом рамену, а то није трик!
Не, није ми било лако да спознам,
сујета људска страх страшни ствара,
хоће ли бити издаје када признам?!
Твоје признање, али ипак слутња је стара!
И време не пролази, него ми, знаш ли,
као што река не тече, него хитра вода,
па се питам како патњу да угасим,
колико нас загрљаја дели до тог брода?!
Ти ме само гледаш и смешкаш се смело,
па ме нежно руком привијаш уз себе,
кажеш кошуте су ко рањене птице,
у заборав баци трње што те гребе!!!!!
© Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари