ONA VASI-ONA — Marina Adamović

Bilo je to dana … 
svejedno je
da li pre
ili 
nakon
ponoći

ali
jeste
bilo je
ne sećam se kako to da se 
ne sećam baš ničega- 
bih-al’

čega?čega?

potvrđujem-
deslo se

popgledom je obletela ONU vasionu
zatim ju je sažela u 
nihil-ništa-rien
pokušavam
razjasniti
neobičnu
pojavu
ali
ne…

nešto mi to
ne dâ 
ONA?
mahovina, trnje?

hvala-hvala-hvala

mama,
smrt je spas

a umiranje – 

to je
ONO što si sažela 

tama 
ispod 
kapaka

naslućujem
setiću se kad i ja
spoznam vasiONU

da
a sada – igram se sa zvezdama-

i one ništa ne pamte – evo – 
svetlucaju – ne!

hvala vam za sve
h
z

s h z sssssssssssssssss

kamin(g)ssssssssss