167 пута прочитано
Pisanje kao jedini izlaz
kao porok koji nikad ne spava
nezajažljiva glad!
Zaljubljen u sam život
suviše bogat da se ikad potroši
suviše misteriozan da se ikad opiše
pomoću par uzdaha,
zbirom slova koje smo mucajući naučili
mlatarajući rukama
prve rečenice naše dečije svesti
utisak oslobođen svakog stida
bez straha da zavirimo u predeo mašte
koji smo sami stvorili
od slova našeg imena
toplog mleka, rumenog obraza
nevinog poljubca, majčinog glasa
tišine mraka,
u jedino iskrenom svetu koji smo poznavali.
Add to favorites 
Коментари