57 пута прочитано
Kao pseto stojiš pored puta
Matoro strašilo koje svima smeta
Čekaš sudbinu da te odvede daleko
Dalje od ovog varljivog sveta.
Zaboravljen,večna sanjalica
Za sreću drugih sebe si dao
Gledao si nasmejana lica
Smejao se i ti da ne bi plakao.
Za druge,samo svirač
Verni pratilac povorki slavlja
Uvek nasmejani pajac
Koji sve prašta i zaboravlja.
A duša tvoja beskrajno čista
Snila je snove dečaka
Snove o sreći,radosti
o svetu nekom van patnji i straha.
Godine prođoše brzo,nepovratno
Drugima doneše vence sreće
Prolaze sada,stranci daleki
I niko starca primetiti neće.
Kad padne veče krenućeš kući
Jedini drug je violina stara
Kroz noć jecaće zvuci
O mladosti,o životu koji vara.
Add to favorites 
Коментари