ORHIDEJA IZ BORA
U danima svojim satkanim od mora,
zalutase misli k’o pogled u oci,
setih se Orhideje iz Bora,
koja raspiruje vatru mojih noci.
U ogledalu neposlusne reke,
k’o u samom staklu od prozora,
ugledah nase zaspale puteljke,
koje prodjoh sa Orhidejom iz Bora.
U zenici nedoraslih zelja,
bije srce kao zvuk motora,
u ledenoj vodi od jecma i hmelja,
trazim svoju Orhideju iz Bora.
U zgaristu besanih noci,
zacrnelih k’o magova odora,
jedino mi svetle njene nasmejane oci,
to su sitni plamci moje Orhideje iz Bora.
Kao spil karata zaigra mi srce,
u trenu kad mrak postade zora,
i taj topli glas obasja mi uvce,
to je glas moje Orhideje iz Bora.
U dusi je mojoj srecu utkala,
otvorila se za nju svaka moja pora,
usnama k’o koncem lepotu je tkala,
samo ona, moja Orhideja iz Bora.
Add to favorites 
Коментари