МАЈКО

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
231 пута прочитано

MAJKA ZAGORKAМАЈКО

Мајко, кад поноћ падне на прозоре наше,
Угаси лампу и покушај снити.
Нека те мајко зле слутње не плаше,
Јер ја ћу с тобом у мислима бити.

Мени су песму избили из груди,
Једино оружје с којим сам се био.
Молим те мајко спокојна ми буди,
Ја своју борбу већ сам завршио.

Сада се борим сам са својим бићем,
У мени празна мисао корача.
И већ одавно живим са открићем,
Да песма није од свега најјача.

Кад звезде плану у дубини зена,
Ишетај мајко у вечерњој ури.
Видећеш како моја песма цури,
К`о врела крвца из рањених вена.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

ЗАГОРКА ОБРАДОВИЋ

 Рођена Николић 1928. године у Грачаници код Љубовије, у Азбуковачком крају.

Народне, жетелачке и песме са прела и посела, записане су по њеном усменом предању и сећању, да би се бар донекле сачувале од заборава.

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/40485

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.