28 пута прочитано
МАМА
Драга мама, када прве звезде бљесну,
Још вечерас на небеском своду,
С првим саном, миловања и пољупци твоји,
Сетиће ме да сам теби најпречи у роду.
Драга мама, ја ћу тебе увек мамом звати.
Никад старом!!! Мама није само мати,
Већ више од тога. Волећу те истим жаром,
Како данас, тако увек, као Бога.
Ми се увек расправљамо: ја, тата и бата,
Мама, кажи, ко је теби од нас дражи?
Тата каже да је тата, бата да је бата,
А ја кажем да сам ја. Хајде, мама, кажи.
Тад свечано она рече нама:
„Подједнако ви сте мени драги!
Вас двојицу волим као мама,
А ваш тата срцу ми је драги“.
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74
Add to favorites 
Коментари