39 пута прочитано
Jedna noć…
uz miris mora
i pod senkama tuđeg smeha
lepota ovog mesta koja se udvarala vešto
i postajala samo moja zauvek
negde na dnu srca
koje je zjapilo prazninom…
spazih nečije lice,
nečije usne, oči
i reči strane, opojne i drage
koje su čekale baš mene
na baš ovom mestu, pod ovim zvezdama
gde su obale uvek iznova
zapljuskivale moje stihove
jutra kao senka večnosti
a večeri budile strast ka životu
uz čašu vina
uz miris maslina
stajao sam naslonjen na svom bolu
ka nečem slobodnom i umiljatom
i govorio sam ti da je život predivan
i slušala si me očima naviknutim svemu
što moje nikad nisu mogle da sanjaju
daleka zima, koja se nikad ne može istopiti iz tvog srca
zavejala me je zauvek
da više nikad ne nađem put nazad,
put u svoju bol.
Add to favorites 
Коментари