СЕОСКА ПЕСМА

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
37 пута прочитано

Све што ми је драго ставићу под свилу
некићену, чисту, по боји ко шљива…
Прекрио бих и ту преосталу бригу,
јер се златно иње по тој шљиви прелива…

Чест гост оваквих кућа је јастук подупрен,
пречист. Ту је да уз перје греје…
Присанак, без наде, већ постаје снен
док доле, под даском, ничу орхидеје…

Криво схватам предакове радње,
јасне за чуднодушне људе…
Ствар је таква, па макар било задње
и нека, после, прегорка ствар буде…

Први пут мати своје младо дала
суседу поштеном, добром и без бриге.
Сваке би се ноћи, сигурно, сну предала
јер је знала да суседа таквог нема нигде…

Показа се младо, баш, као у злату.
Сваки педаљ справи. Да сачува очи…
Узеше га брзо. Таман да у рату
потомство им само, још мало, поскочи…

Спадају ли дела као мале сузе
и потеку стаблом, ветром просушене?
Успеле су бриге до нас да допузе.
Али не и драге ко (тек рођено) штене…

Беше сата кад очи упорне
теглише брдом, да што брже стигну,
јер ни једне друге не беху приорне
да младо (са меког), због нечег, придигну…

У још мерно време, кад посете чини, нама драго и једино место,
и кад сваки треба дуг полет да гизда,
још, у мени, шуште старине где, ни мало често,
здрав јастреб (у свили) искрвављеног изда…

То ме бехар храбри. Улио ми неку веру
да скупина лепог за навек потраје. А снуле
турле-турле приносе ми меру
да ти, за сад, само нешто дошапнем. У сујле…

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/40822

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.