НИШТАВИЛО – Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
242 пута прочитано

bar-obori-pogled-e1365376289364

НИШТАВИЛО

Срела сам очи без вере,
мутне и гладне, жедне, али не воде,
и разболеше ме до суза,
а, знам да је то грех…
Грех што сам показала да сам слаба,
што сам клекла пред њима, молила,
и издала све свето
и „отето“ од сржи добороте!
А, оне као да су једва чекале,
да већ несвесно преточе у дело…
То је била њихова тежња и жеља,
моћ таме на пољу безнађа,
што осмехе у трње претвара и рађа
ништавило !!!
Чула сам кораке којих се небо гнуша,
речи пресуде без вере, љубави и знања…
Устала сам и у бунилу сва умрљана
пакленим прахом неистине
наставила да ходам
одједном отрежњена
мирисом тамјана….
Јер, не могу ми забранити
да дишем и певам крај реке,
верујем и волим,
да играм на киши
и мокра до голе коже
заспим на пољу
док слушам откуцаје срца земље
која неће заборавити да постојим!

© Mиладиновић Сандра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/40858

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  https://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.