239 пута прочитано
Prošlost koja ne postoji,
ni jedna reč nema zvuk snoviđenja,
ni slika skupljena od boli
tanke niti moje volje,
i nešto duboko bolno dušu rastače
na sitne fragmente ljudskosti
bez želje da se preživi
bez smeha, bez lekova, punjeni bojom nade
vara mi um,
oduzima moć trenutka
jedina sila što pokreće
kretanje kao pobeda umrtvljavanja samog sebe
ka nekom napred…
ka nečemu što ima smisla.
Add to favorites 
Коментари