PESMA О PSU (koga je ubila ljubav) – Ljubodrag Obradović

ПЕСМА О ПСУ

(Кога је убила љубав)

Уз аутостраду,
чупаво псето,
клати се ко на валу…
А јесен је јуче заменила лето …

Пиша тај кер на свет и знанце,
на жуто лишће, на пролазност, на све…
Његову су керушу оковали у ланце
и он сад може мирно да лута и умре.

Велика слобода, коју није хтео,
оковани сандук, на дну паучина…
Месец је давно већ узрео!
Чупаво псето сабласно клима.

И лаје, цвили, ваља се,
буљинама и зечевима кези.
Ништа у животу не понавља се,
смисао у грешкама лежи.

А ова поноћ је тако болна,
прокоцкана љубав пече.
Криви су људи и страст полна…
И куја која се уз плот затече.

И уморно псето затвори оба ока,
затресе главом и под ауто скочи.
Шуми васиона, неумитна и дубока,
и међ звездама крије блиставе псеће очи.

А јесен је јуче заменила лето…

Љубодраг Обрадовић

ПС. Ову песму, која је давно написана, мало модификовану, објављујем подстакнут судбином пса који је скочио пред  један ауто, ових дана.