39 пута прочитано
СТАРИ ПОБЕДНИК
Када ми тепају ветрови,
ја сам сигурна да то си ти,
отварам се као шкољка са дна,
да бих те очима завела….
И наивно ти руке пружам,
да те унапред разоружам,
а, док ми гутљај низ грло клизи,
знам да си прошлост у експертизи…
Ове вечери све је опако
а, није освета и није трик,
већ само оглед мога трагања,
јер живот нема ничији лик…
Намамићу те у искушење,
као коцку леда сред врелине,
привићу се као никада
огњу што гори усред плиме…
Оног тренутка када омамљен,
у очима мојим видиш свој лик,
нестаћу као сена под сунцем,
јер време је стари победник….
© Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари