ПУСТИ МЕ ДА ВОЛИМ
За осмех и зрно доброте
скинућу милијарду звезда са неба
прећи ћу преко свих мостова неопажена,
склопићу руке да молим за тужне ако треба …..
Пред крвником ћутаћу као нема,
и звездани прах просућу му у очи,
да зна да једна жена није без “мача” и моћи….
Кажеш смејем се…!?
Ех, ти без наде, не верујеш у осмех из душе,
за крила светлости ухватићу се и донети
радост међ’ меланхоличне,
у тами наћи ћу тишину,
за све рођене и мучне
у своје дане пролећне…..
Не, ништа не радим ја из сажаљења,
све што чиним је из чистог убеђења
јер ја волим да волим,
онако лављим срцем…
Живим када праштам,
венем да цветам,
и јашта…
неверницима знам ништа доказати
не могу..
јер њихов дан је бљештави сјај,
а, ноћи немирне савести у своду…
И ја певам или плачем када отворим очи,
али емоцијама стати на крај нећу,
јер лажни окрет зна да заплени
кораке и прегршт речи љубави,
а, то је горе него да су ме убили….
Пре ми одузми живот
јер лица да мењам нећу…
Узми ми ваздух што дишем
и воду,
ја не пратим никакву моду
и нисам у тренду…
а, није у реду да ме гониш
тим путем који не осећам,
јер ја предосећам,
лавину страсти према
небесима….
Играју ми дамари од исконске лепоте,
радујем се признатим гресима,
и кроз игру корачам сокаком
слободе…..
Пусти ме да у овом дивном беласању таласа
дочекам свој дан и најтише што могу
одем….
© Миладиновић Сандра
Add to favorites 
Коментари